Nadoknade na implantima

Kako je protetska terapija kruna svakog zahvata u ustima, tako je i u implantloškoj terapiji nedostaućih zuba .Implantom možemo nadoknaditi gotovo svaku situaciju nedostatka zuba. Na sreću, razvoj implantnih sistema doneo nam je neke inovacije koje ovakve nadoknade čine estetski daleko ispred nadoknada kakave poznajemo sa početka 21. veka.


ugradnja implantaNedostatak pojedinačnog zuba u frontalnoj regiji predstavlja poseban estetski zahtev, kako za stomatologa, tako i za zubnog tehničara. Ovde se poseban akcenat stavlja na odnos tzv. roze i bele estetike – formiranje Vaših desni da izgledaju kao da je zub prirodan i uklapanje krune ne implantu sa okolinim zubima u smislu visine desni i formiranje gingivalne papile. Postizanje ovakvih efekata i prirodnosti je ono što od stomatologa i zubnog tehnišara pravi umetnika. Ovakvu tehniku individualizacije abatmenta (deo implanta koji je vidljiv u usnoj duplji, šrafi se za implant i pandan je zbrušenoj krunici prirodnog zuba) i nadoknade zovemo formiranje izlaznog profila. Za nju je potrebno više poseta sa razmakom od po nedelju dana i to produžava vreme od ,,otvaranja implanta“ do uzimanja otiska za definitivnu nadoknadu. Za to vreme, umesto sulkus formera (kapica koje se standardno stavljaju da omoguće zarastanja desni) pacijent je zbrinut privremenom krunom koja se od kompozita modeluje na privremeneom abatmentu. U ovom slučaju, kada želimo da postignemo savršenu estetiku, potrebno je uložiti strpljenje okje nam se na kraju jako isplazi.


Često se pacijent nalazi u situaciji da ima zub koji je indikovan za vađenje, ali nevolja je posebna ako se radi o prednjem zubu. Nekada je za rešavanje ovakvih problema bilo potrebno čekati da rana zaraste da bi se ugradio implant, a nakon toga da dođe do oseointegracije, tj. vezivanja implanta i kosti, što traje 3-6 meseci. Danas gotovo svi proizvođači nude sisteme za imedijatnu ugradnju, odnosno implante koji se mogu ugraditi u alveolu tek izvađenog zuba. Ovo nije moguće uvek uraditi, i dobra komunikacija između pacijenta, protetičara i oralnog hirurga je ključ uspeha i ove terapije. Ovu opciju ćemo vam ponuditi svaki put kada postoje biološki uslovi za njeno izvođenje.


Šta raditi sa bezubim prostorom dok čekamo oseointegraciju?


Imamo dve opcije ako se radi o pojedinačnom zubu:

  • možemo izaditi privremenei adhezivni most od fiber vlakana ili
  • medijatno (odmah po ugradnji) za implant vezati privremenu krunu.


Druga opcija jen takoše jedan suvremen pristup koji podrazumeva korišćenje posebnih sistema implantata. Uz dogovor za hirurgom, ali i merenjem primarne stabilnosti nakon ugradnje implanta, znće se da li ste Vi pacijent kod koga bi ova opcija došla u obzir. Privremena kruna nama tada služi i za formiranje izlaznog profila, a i da postignemo privemenu estetiku. Nakon barem 3 meseca, menja se definitivnom krunom.


Krune na implantima, naročito frontalne regije, mogu biti i bezmetalne, na bazi cirkonije ili Li-disilikata. Ovo su nadoknade veće cene, ali neosporno i bolje estetike.

Drga specifičnost se odnosi na potpuno bezube vilice. Njih možemo zbrinuti na nekoliko načina:

  • protezom koja je pridržana miniimplantima,
  • protezom na lokatorima ili
  • polufiksni rad po onceptu all-on-4.

 

Proteza na mini implantima je jako zgodna nadoknada za pacijente starije životne dobi, gde nemamo mnogo kosti na raspolaganju. Njena prednost je što istog dana izlazite i sa protezom i sa ugrađenim implantim. Naime, kada se uradi klasična totalna proteza ugrašuju se mini implanti koji se istog dana vezuju za protezu. Nadoknada je jako konforna, može da bude do nekle redukovana, a prednost ima narošito u donjoj vilici gde se često susrećemo sa nestabilnošću proteza usled značajnih resorpcija.


Ukoliko raspolažemo sa malo većom količinom koštanog tkiva, ponudićemo vam protezu na lokatorima - posebni vezni elementi koji se vezuju za implant i kao drukeri vezuju za sebe protezu. Ovo klasične proteze čini stabilnijima, implant nam čuva kost od dalje resorpcije, a pacijet može da se smeje kao da ima fiksni rad. Naravno, obe pomeniute varijante proteza se skidaju svakodnevno radi održavanja higijene, kako je preporučeno i sa običnim protezema.


Ideja fiksnog rada na implantima je ono čemu svi pacijenti teže. Međutim, nema se uvek uslova za to ili se ne bi postigla zadovoljavajuća estetika. Ipak, ideja mostova na šrafljenje predstavlja nešto što vole i lekari i pacijenti. Kod bezubih vilica, umesto klasičnog mosta, definitivnu protetsku nadoknadu predstavlja jako redukovana proteza koja se šrafljenjem vezuje za implante. Pacijent ima udobnost fiksnog rada, ali se ovim izbegne pojava predugačkih zuba koji su često viđani početkom 2000-tih. Takvi radovi nisu nadoknađivali izgubljenu kost, pa se često javljala nezadovoljavajuća estetika lica, naročito kada je u pitanju gornja usne. Konceptima tipa all-on-4 dobijamo dobro podupiranje mekih tkiva, imedijatno zbrinjavanje pacijenta naoknadom, savršenu roze-belu estetiku i rad koji je konforan kao i klasičan fiksni rad. Održavanje higijene mora biti, naravno, rigororzno, kao i kod svih implantoloških radova, ali prednost je što na 6 meseci dolazite u ordinaciju na kontrolu, rad se odšrafi i omogući nam da ga savrčeno očistimo, kao i da uradimo kontrolu kompletne nadoknade.


Kao što smo rekli, temelj svake uspešne terapije je dobra higijena, o čemu savete možete potraziti na stranici o PREVENTIVI ... klikom ovde